Metafora o casovnicaru iz naslova ove knjige potice od teologa XVIII veka, Vilijema Pejlija i predstavlja najpoznatiji argument kreacionista: bas kao sto je casovnik previse slozen i dobro osmisljen da bi slucajno nastao sam od sebe, tako i ziva bica, sa kudikamo slozenijom strukturom, moraju biti promisao samoga Tvorca. Tek je genijalna spoznaja Carlsa Darvina pokopala Pejlijev argument. Ali, samo je Ricard Dokins mogao da napise ovako elegantan odgovor onima koji sumnjaju u teoriju evolucije. Prirodna selekcija, nesvjestan, automatski, slijep, pa ipak u sustini nenasumican proces koji je razumio Darvin, nije vodjena nikakvom promisli. Ako se za nju moze reci da u prirodi ima ulogu casovnicara, onda je ona slijepi casovnicar.
Prepoznat kao verovatno najutjcajnije popularno napisano stivo o evoluciji, Slepi casovnicar nudi podsticajan i pristupacan uvod u jedno od najznacajnijih naucnih postignuca svih vremena. Ricard Dokins je svojim knjigama, umjesnije nego bilo ko prije njega, priblizio i objasnio evolucionu biologiju najsiroj citalackoj publici.
Odlomak iz prvog poglavlja
Mi, zivotinje, najslozeniji smo objekti u znanom kosmosu. Kosmos koji poznajemo samo je delic svekolikog kosmosa. Na drugim planetama mozda postoje objekti slozeniji od nas, a neki od njih mozda vec i znaju da postojimo. Ali to ne menja smisao mojih reci. Slozene stvari, ma gde bile, zasluzuju posebno objasnjenje. Zelimo da znamo kako su nastale i zasto su tako slozene. Objasnjenje je, kao sto cu pokazati, nacelno verovatno isto za slozene stvari bilo gde u kosmosu. Isto je za nas, simpanze, crve, hrastove i nemani iz dalekog svemira. S druge strane, ono nece biti isto za ono sto cu zvati 'jednostavne stvari' – stene, oblake, reke, galaksije i kvarkove. Tim stvarima se bavi fizika. Simpanze, psi, slepi misevi, bubasvabe, ljudi, crvi, maslacci, bakterije i vanzemaljci, predmet su proucavanja biologije.
Razlika je u slozenosti dizajna. Biologija je nauka o slozenim stvarima koje odaju utisak da su napravljene s nekom namenom. Fizika proucava jednostavne stvari koje nas nece dovesti u iskusenje da se pozivamo na naum. Na prvi pogled, izgleda da su ljudske tvorevine poput racunara i automobila izuzeci od tog pravila. One su slozene i ocigledno napravljene da bi necemu sluzile, ali nisu zive i proizvedene su od metala i plastike a ne od krvi i mesa. Kroz celu ovu knjigu posmatracemo ih kao bioloske objekte.
Sta je s nasim telima? Svako od nas je masina, isto kao avion samo mnogo slozenija. Jesmo li i mi projektovani na nekakvom crtacem stolu i jesu li nas montirali iskusni inzenjeri? Odgovor je odrican. To je iznenadjujuci odgovor koji znamo i razumemo tek poslednjih stotinak godina. Kada je Carls Darvin to prvi put objasnio, mnogi nisu hteli ili nisu mogli da prihvate objasnjenje. I sâm sam odbijao da verujem u Darvinovu teoriju kada sam prvi put cuo za nju, jos dok sam bio dete. Gotovo svi koji su ikada ziveli na zemlji do druge polovine 19. veka cvrsto su verovali u suprotno – u teoriju svesnog Tvorca. Mnogi i dalje veruju u to, verovatno zbog toga sto pravo, Darvinovo, objasnjenje naseg postojanja jos uvek nije obuhvaceno uobicajenim obrazovnim programom. Zbog toga ga mnogi sigurno pogresno shvataju...
Procitajte vise...
.gif)
