Marcelina : Kompilacija erotsko-domoljubnih kontemplacija

Nacin na koji Boba pise; nacin na koji se uvlaci pod kozu; nacin na koji vas trnci podsecaju da ste zivi; nacin na koji se njen zdrav razum razliva vasim krvotokom, kao neophodno literarno disanje; nacin na koji je svekoliko erotsko intimnije od svake bliskosti; nacin na koji njene reci postaju zivi glumci na mrtvoj balkanskoj pozornici; nacin na koji citava Dalmacija postaje zastitni omotac njenog predivnog jezika, poput osecaja da si prvi put progovorio i uvek nasao pravu rec... sve je to samo detalj Slobodankinih prica i pricica i crtica i ispovesti i nepostojecih dnevnika i komentara i prikaza i uvek, zauvek, forever nje same sobom. Dovoljno je da procitas jednu recenicu i - znas: Boba.

Moguce da iz privatnih ljubavnih jada preterujem kad tvrdim da je ono sto radi Slobodanka Boba Đuderija vise od - literature. U stvari, da budem iskren, to jeste vise od - literature. Ta niska od zivotnih pripovetki veca je od zivota samog, jer dodiruje sam damar covekoljublja: tamo gde smo najtanji i najslabiji. Njeno odbijanje da bude dramaticno pateticna i komercijalno sentimentalna, cemu se vecito suprotstavlja samoironijom i apsurdnim humorom - ali da uvek jasno stavi do znanja sta misli i da se s tim niko ne sali, retko je svedocanstvo jednog spisateljskog zivota ciji zanr ima samo jedno ime: Zdrav Razum.
(Petar Lukovic)

Bobini tekstovi zorno prikazuju dvosvijet ove planete. Iako se Zemlja, bez nama znanoga razloga, vrti li vrti i jurca kroz beskonacni svemir, nasoj Marcelini s trajekta otok nepoznate planete izgleda - tako ... nepomicno! Ma, tega se ni Cicina Dora ne bi sitila.
(Edo Segvic)