Pragmatizam i sociologija
Pragmatisme et sociologie

Koji su me to razlozi naveli da odaberem bas ovu temu za predavanja? Zasto sam im dao zajednicki naziv Pragmatizam i sociologija?
Prvi razlog je aktuelnost pragmatizma, koji je gotovo jedina teorija istine koja trenutno postoji. Drugi je to sto u pragmatizmu postoji znacenje zivota i delanja koje je zajednicko njemu i sociologiji: ove dve teznje su kceri jedne iste epohe. A ipak, zakljucci pragmatizma su mi veoma daleki. Postoji, dakle, interes da se oznace uzajamne pozicije ove dve doktrine.
Problem koji postavlja pragmatizam veoma je ozbiljan. Danas smo svedoci napada na um, istinske oruzane borbe, tako da je interes vezan za ovaj problem trostruk: rec je najpre o opstem interesu. Bolje od svake druge doktrine, pragmatizam je kadar da nas navede da osetimo nuznost obnavljanja tradicionalnog racionalizma, jer nam pokazuje da ovaj danasnji nije dovoljan; zatim je rec o nacionalnom interesu. Citava nasa francuska kultura u osnovi je sustinski racionalisticka. Ovde je XVIII vek produzetak kartezijanizma. Potpuna negacija racionalizma predstavljala bi, dakle, opasnost: to bi uzdrmalo citavu nasu nacionalnu kulturu. Celokupan francuski duh morao bi da bude preobrazen kada bi taj oblik iracionalizma - sto ga predstavlja pragmatizam - bio prihvacen i; rec je, najzad, o cisto filozofskom interesu. Ne samo nasa kultura, vec citava filozofska tradicija, i to od prvih dana filozofske spekulacije - sa jednim izuzetkom, o kojem ce odmah biti reci - tezi da bude racionalisticka. Trebalo bi, znaci, pristupiti obrtanju citave te tradicije kad bi pragmatizam bio valjan.Istina je da se u filozofskoj tradiciji uglavnom razlikuju dve struje: racionalisticka i empirijska. Ali lako je uvideti da su empirizam i racionalizam u sustini tek dva razlicita nacina da se potvrdi um. I s jedne i s druge strane odrzava se kult koji pragmatizam zeli da unisti: kult istine - prihvata se da postoje nuzni sudovi. Razlika je u objasnjenju koje se daje o toj nuznosti: empirizam je zasniva na prirodi stvari, racionalizam na samom umu, na prirodi misljenja. Ali na obe strane se prepoznaje nuzna, obavezna narav nekih istina, a pored te sustinske tacke - razlike su od sekundarnog znacaja.
No, upravo tu obavezujucu snagu logickih sudova, tu nuznost sudova istine porice pragmatizam. On tvrdi da je um slobodan naspram istinitog.
Emil Dirkem