Djavolov kapelan

U ovoj zbirci eseja sa podnaslovom Razmisljanja o nadi, nauci, lazima i ljubavi, Dokins nam jos jednom otkriva koliko nauka moze biti uzbudljiva i ocaravajuca. Beskompromisnim proznim stilom ubedenog racionaliste, Dokins se hrabro bori protiv praznoverja, pseudonauke, kreacionizma, ne izbegavajuci da se suoci sa dilemama i strahovima koje nosi zivot u modernoj civilizaciji. Dokins je u polemickom nastupu ostar, ali iskren i uvidavan sagovornik i kriticar. Teme kojima se bavi u ovoj impresivnoj antologiji protezu se sirokim poljima nauke i filozofije. Autor inspirativno govori o evoluciji, pravima zivotinja, kloniranju, genetski modifikovanoj hrani, o nekompatibilnosti religije i nauke, ali i potrebi za interkulturnim dijalogom.

Djavolov kapelan je po svojim narativnim svojstvima blizak klasicnim literarnim esejima, jer Ricard Dokins ima retko umece da elegantno ukloni barijeru nerazumevanja i da naucne koncepte postavi u okvir svakodnevnog zivota.

'Ova knjiga je licni izbor clanaka i predavanja, govora i razmisljanja, prikaza knjiga i predgovora, odavanja pocasti i posmrtnih beseda koje sam objavio (ili u nekim slucajevima nisam objavio) tokom dvadeset pet godina. Od mnogih tema koje su ovde dotaknute, neke proisticu iz darvinizma ili nauke uopste, pojedine se ticu morala, religije, obrazovanja, pravde, ozaloscenosti, Afrike, istorije nauke, dok su druge sasvim licne - njih bi pokojni Karl Segan mozda nazvao ljubavnim pismima nauci i racionalnosti.

Premda priznajem da je moje pisanje na mahove (sasvim opravdano) iritirajuce, sklon sam uverenju da je ono vecim delom prozeto vedrinom, mozda cak i duhovito. Tamo gde je strasno, ima razloga zbog kojih vredi biti strastan. Gde ima ljutnje, nadam se da je ona odmerena. Gde ima tuge, nadam se da ne prerasta u ocaj vec da je okrenuta ka buducnosti. Ali, pre svega, nauka je za mene izvor zivotne radosti i mislim da se to pokazuje i na stranicama ove knjige.

Knjiga je podeljena u sedam poglavlja, a eseje u njima je odabrala i priredila Lata Menon (Latha Menon), u bliskoj saradnji sa mnom. Iz Late izbija znalacka, skolovana inteligencija, koju biste i ocekivali od urednika svetskog izdanja enciklopedije Enkarta na engleskom jeziku, ali ovde se pokazala i kao nadahnuti priredivac antologije. Ja sam napisao uvode za svih sedam poglavlja, sa osvrtima na eseje koje je Lata izabrala i njihovu povezanost. Njen je zadatak bio tezak, a mene ispunjava divljenje prema njoj zbog tog sveobuhvatnog uvida u daleko veci broj mojih tekstova nego sto je ovde objavljeno, kao i zbog umeca kojim je postigla sklad izmedu eseja, prefinjeniji nego sto sam pretpostavljao. Ali za ono sto je izabrala, odgovornost je, naravno, moja. (Richard Dawkins)